Belle Epoque
Jovan Cvijić i Mihailo Petrović Alas između
Pariza i Beograda na početku XX veka
Prve
decenije dvadesetog veka bile su godine velikog kulturnog,
civilizacijskog, privrednog i naučnog uspona Srbije. Istovremeno, taj
period u svetskoj istoriji nazivan I belle epoque, labudova je pesma
jednog perioda evropske civilizacije i kulture u kome je vladala vera u
stalni progres, demokratiju i humanizam. Prvi svetski rat surovo je
uništio taj san. Grad u kome je duh ove epohe nasnažnije došao do
izražaja je Pariz. Ceo svet i Evropa gledali su u Pariz
tražeći u njemu
inspiraciju za umetnička i naučna dela. Činila je to i srpska
intelektualna elita. Namera ove izložbe je da priču o dosezanjima
srpske intelektualne elite u Evropi, prikaže kroz jedan segment: kroz
priču o uticaju tadašnje Evrope oličene u Parizu na dva velika Srbina
tog vremena - Jovana Cvijića i Mihaila Petrovića Alasa. Povod za ovaj
projekat je 100-godišnjica Univerziteta u Beogradu, na kome su ova dva
velikana bili profesori. Međutim, autorski tim projekta namerava da na
nekonvencionalan način prikaže činjenice iz njihovog života i opiše
njihove veze sa Parizom i Sorbonom. Cilj
projekta je da se oko nekoliko ključnih elemenata iz stvaralaštva
Cvijića i Alasa kao - oko jezgra – ispripoveda priča o dubokoj
povezanosti Beograda i Pariza, Srbije I Evrope; o povigu Cvijića i
Alasa da budu istovremeno I veliki Evropljani i veliki srpski
rodoljubi. Ovaj cilj bi se postigao posebnom organizacijom izložbenog
prostora i eksponata. Efektinm rešenjem pasarele i audio-vizuelnim i
grafičkim sadržajima od kapije do centralnog dela izložbe postigao bi
se ”ulazak” u tu epohu. Posetilac bi se već u tom trenutku našao
okružen prizorima, zvucima i grafičkim sadržajima Pariza i Beograda tog
vremena. Takav prvi deo bi vodio do prostora koji kontekstualizuje
čitavu priču. Sličnom metodologijom istakli bi
se evropski dometi celokupne srpske nauke, književnosti i umetnosti
toga vremena (Slobodan Jovanović, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Milutin Milanković, Jovan Žujović,Nadežda Petrović), sa
posebnim akcentom na Univerzitetu i njegovom razvoju. Naročito bi se
naglasio pariski uticaj na ovaj opšti
intelektualni kontekst.
Centralni deo izložbe čini će nacionalno
kapitalni poduhvati dva naučnika: model računara- kompjutera kojim je
Mihailo Petrović Alas anticipirao kibernetiku I grupa eksponata vezanih
za najznačajnije delo Jovana Cvijića Balkansko poluostrvo štampano u
Parizu u kome je zasnovana geomorfologija Balkana. Od ove tačke
koncepcija izložbe prestaje da bude linearna. Cvijić i Alas će se
savremenom posetiocu približiti zanimljivim izborom eksponata iz
njihovog života i rada, a oko dva ključna “jezgra” izložbe / računar i
Balkansko poluostrvo / razvijati manje izložbene celine povezane sa
njima:
- Alasov
hidrointegrator iniciraće prikaz Svetske izložbe u Parizu 1900. godine;
- druga celina će prikazati razvoj
računara od Paskala i Bebidža do Alasove mašine;
- Alasovo školovanje u Parizu i
uticaj francuske matematike na njegov razvoj / beogradska matematička škola/;
- u četvrtoj celini će se izložiti i
objasniti Alasovi patenti;
- posebna celina će prikazom
Alasovih radova predavanja na Sorboni nadovezati ovu izložbu na svetsku
Ajnštajnovu godišnjicu, 100 godina fizike /
Alasov rad o teoriji relativiteta povodom Ajnštajnovog predavanja na
Sorboni/ Celine oko Cvijićevog Balkanskog
poluostrva će biti organizovane na sledeći način:
- jedna celina će objasniti kako je
ovo delo nastalo iz rada na Sorboni i uticaj francuske geografije na
Cvijića;
- druga celina će pokazati najzanimljivije
elementeCvijićeve antropogeografije i geomorfologije sa
geografskim kartama koje će poslužiti kao uvod u
treću celinu;
- treća
celina će pokazati kako je Cvijić upotrebionaučna znanja u nizu
mirovnih konferencija u Parizu na kojima se posle Prvog svetskog rata
odlučivalo o mapi buduće Evrope. Ovde će se prikazati karte i animacije
graničnih rešenja /srpski zahtevi, zahtevi suseda, rešenja na
konferencijama, argumente Cvijića/.
Značaj izložbe:
Na
početku XXI veka srpski narod opet pokušava da definiše svoje mesto u
Evropi. Smatramo da bi ovakva jedna popularna moderno koncipirana
izložba imala izuzetan učinak jer bi istakla
nekoliko stvari:
- da je
srpska intelektualna elita početkom XX veka bila ravnopravni deo
evropske intelektualne elite i nosioc modernosti u nauci, umetnosti i društvenom životu.
- da je
pripadnost vrhovima evropske nauke bila spojiva sa iskrenim
rodoljubljem i brigom za svoj narod;
- značaj
definisanja evropskih vrednosti kao dominantnih odrednica modernog lika
srpskog n aroda;
- da je Evropa, a posebno Francuska, imala
blagotvoran uticaj na razvoj srpske nauke, kulture i društva.
Preklapanje nekoliko ranije pomenutih datuma, kao I opšta orijentacija
naše države i društva ka evropskim integracijama, čine trenutak za
pokretanje ovakvog projekta neobično aktuelan.
|