Rešenje postavke izložbe inspirisano je predloženim muzeološkim konceptom i zasnovano je na potrebi da se izložba upotrebom novih medija i tehnologija učini što atraktivnijom i dinamičnijom za publiku. Muzeološki materijal kojim raspolažemo je relativno diskretan i baziran na složenim nematerijalnim činjenicama, proisteklim iz rada dva velikana srpske nauke iz perioda Belle Epoque-a. Sastoji se uglavnom od relativno malih predmeta, fotografija, radova i dokumenta i nema sam po sebi vizuelnu spektakularnost. Ono što je u materijalu spektakularno je intelektualna težina i brilijantni
 karakteri ove dvojice naučnika. Spektakularan je i sam Belle Epoque sa svojim bumom oblika, stilova i koncepata. To je vreme gransko, u najboljem smislu. Izuzetno dinamično. Vreme velikih otkrića, teorija i snažne pokretačke prakse. Vreme foto-aparata i gramofona. Naučnika, konstruktora i dizajnera. Vreme svetskih izložbi, metroa, železnice. Koncipiranja nove matematike i nove fizike, nove politike i geopolitike. Periklovo doba građanskog sveta. Vreme modernosti. Početak veka.

Živimo na početku milenijuma, gotovo nasuprot tom početku veka, u stanju duha koji bi se mogao nazvati meta-postmodernim, u kome je ideja napretka doživela ogromnu reviziju, u vreme krize koncepata. Duh ove dvojice velikana je inspirativan kao uzor za procenu te revizije i sugerisanje rešenja duha vremena sadašnjeg. Modernost ponovo dobija vrednosni kvalitet, a sama reč “seli” smisao ka reči prosperitet. Francuska matematika nas uči da stvari sagledavamo globalno, kao i da se na pogrešno pitanje najčešće dobijai pogrešan odgovor. Od Poenkarea i Bertranda Rasela do Alasa i Brane Petronijevića. Od antropogeografije do lingvistike i informatike. Alasov računar zasnovan na hidrodinamici još u svoje doba anticipira transpjutivno računanje. Alas polemiše sa Albertom Ajnštajnom, dokMileva Ajnštajn stvara geniju matematičku platformu zaeksplikaciju Teorije relativiteta. Informatika prolazi putod Bebidža i Paskala, do Pupina, Najmana i Enigme.Nastaje skup artificijelnih jezika.Belle Epoque ne razlikuje pojmove pre-moderan, moderan,  post-moderan, zato što je to vreme zasnovano na klasičnim vrednostima zapadne evropske tradicije, ali i vreme emanacije duha i neslućenog buma kreativne energije. Belle Epoque se dogodio i u Srbiji, kao što je i Srbija procvetala i prosperirala u Belle Epoque-u. Dogodio se u sferi duha, u načinu života, u arhitekturi, umetnosti i dizajnu. Jednako prisutan u Pešti, Beču ili Parizu.

Jedna od velikih tema Belle Epoque-a je ogledalo. Klasična tema, koja stoji iza foto-aparata, kino-kamere, optike, pa i kibernetike. Ogledalo Pariza u Beogradu, ili ogledalo Beograda u Parizu, kroz vizuru savremenika Belle Epoque-a Cvijića i Alasa, koje savremenici sadašnjice tek otkrivaju.
 Još jedna velika tema Belle Epoque-a je uvećanje i multplikacija. Francuska antropogeografija nas uči složenosti spleta mera i formata koji su okviri svakoj politici i u pre-modernim, modernim, ali i metapostmodernim vremenima.

Uvećanje i multiplikacija su principi na kojima je zasnovana i postavka izložbe Belle Epoque. Monitori simboličkih igara, ekrani, projektori, digitalna štampa koja je ušla u strukturu gradskog mobilijara, metro stanice, billbordi, touch screen-ovi, audio ambijenti, scenogafije urbanog života. Promenada, vernisaž, izložba. Zar nije Svetska izložba jedna od tekovina Belle Epoque-a?